MN obuka pasa

👍

Prezadovoljna sam pristupom obuci, pošto se njihova dresura bazira na pozitivnoj stimulaciji. Marija i Nikola su posvećeni, izuzetno profesionalni i divni ljudi za saradnju. Zaista se osećam da sam u sigurnim rukama kad im se obratim za pomoć, tako da ih toplo preporučujem.

Marija i Nikola su predivni ljudi kod kojih se vidi da svoj posao obavljaju sa puno ljubavi i da imaju ogromno znanje i iskustvo. Za nas jedno prelepo iskustvo, ogromna pomoc i podrska. Sve objasnjavaju sa puno strpljenja i ako treba ponovice i sto puta. Jako lepo priblize ponasanje pasa i na taj nacin olaksaju da i mi razumemo kako pravilno da postupamo. Moram da napomenem da su odlicni i u radu sa malom decom. Na obuci steneta je prisustvovao i sestogodisnji decak koji je uz njihovu pomoc 90minuta koncetrisano pratio i sa njima radio trening a sada i samostalno svakodnevno trenira "svog" psa 💪 Mi imamo samo reci hvale, preporucujem 💯% a mi cemo svakako ovo iskustvo ponoviti a kada kuca poraste otici i na grupnu obuku stenaca 🙂

Fenomenalni, posvećeni i maksimalno profesionalni. Slušala sam svakakva iskustva od ljudi koji su prolazili kroz dresure pasa, ali Nikola i Marija imaju pristup psima kakav zaslužuju čovekovi najbolji prijatelji. Radili su sa mojom odraslom ženkicom koja je udomljena i prošla sve i svašta, koja nije bila adekvatno socijalizovana pre i bila je izuzetno plašljiva. Sada je, nakon što su nas sve u kući izdresirali, uključujući i nas ljude, jedan veseo, razigran i socijalan pas. Puni ljubavi i strpljenja, stvarno sve preporuke, ne mogu da ih nahvalim dovoljno!

Znam da komentar pisem skoro 2-2 ipo godine kasnije, ali dugujem to svom najboljem drugaru koga nema vec nekoliko meseci. Izi je bio maleni maltezer(godinu dana star) koji se dobro slagao sa psima, nije bio agresivan i bio je veseo i vezan za ljude. U februaru 2021 godine obzirom da smo rezervisali odmor u Junu mesecu od mesec dana počinjem da trazim po net-u mesto gde ce moj Izi da se oseca kao kod kuće. Pronalazim razne opcije ali iz nekog razloga Marija i Nikola mi deluju kao jedina opcija gde cu se osecati potpuno sigurno i mirno kada ga ostavim. Kupujem i njihovu knjigu pre toga, dogovaramo se i za obuku nakon povratka sa odmora. Svakog dana stizu predivne slike, da je dobro, da uziva, slave mu rodjendan uz tortu, ja presrecna, jedino mi naglasavaju da se buni dok se ceslja i da se malo ucebao - mislim da je to vec bio slucaj nakon nedelju-dve dana, i uglavnom svakim danom mi to naglasavaju. Iskreno, malo mi je bilo cudno, jer kod nas ni posle mesec dana ne bi bio uceban(mozda malo). Kako odlucujemo da produzimo letovanje na jos 7 dana jer po svemu prilozenom njemu je prelepo- pitam ih da dodju moj svekar i svekrva da ga pokupe i vode na sisanje i kupanje. Kada su ga uzeli, zovu nas i pocinju da paniče, kazu da jako smrdi na urin i sta sve vec, da je potpuno izgubljen i da bukvalno cvili kuka. Dovode ga kod moje drugarice koju je inace obozavao, i ona me zove i kaze - Jovana ovo nije nas Izi, sta mu se dogodilo, u uzasnom je stanju, ujeda je, ne da da pridje rukom. Polako ga je da kazem "odrala" masinicom, jer je toliko bio uceban da nije ni moglo drugacije, a s druge strane prestravljen i vidno pod traumom. Zovem ih oni mi kazu da ne znaju sta se desava i da im je jako cudno! Inace, pas u takvom stanju je spavao sa njima u krevetu, bar na nekim slikama. Odlucujem da ga ne vracam tamo i odlazi kod mog svekra i svekrve - cudno se ponasa, obavlja nuzdu po kuci. Dolazimo sa odmora i zaticem drugog psa - uplasenog, izgubljenog, malo i agresivnog. Nocu ne spava, samo se umiri ako je pored moje glave. Nedelje su trebale uz puno ljubavi i truda da se malo povrati. Onda mu nalaze neku zlezdu koja je otekla, sledi operacija, posle toga utvrdjuju hronicni gastritis pa sumnjaju na jos neke probleme. Do svoje trece godine je bio u bolovima - smiri se stanje pa se jako pogorsa… I da, doziveo je traumu, nikada necu saznati zbog cega, koji propusti su bili u pitanju i ta trauma je definitvno promenila njegov(a i nas) tok zivota. Zasto tek sada ovo pisem ne znam, zasto se nisam borila da saznam sta mu se tamo desavalo ne znam odgovor ni na to pitanje, zasto ih nisam tuzila - trazila pravdu ne znam. Znam samo da sam i posle svega uplatila ceo iznos za mesec dana koji sam dugovala, i da sam normalno sa njima i komunicirala. Mozda zato sto sam bila fokusirana kako da mu pomognem sto pre i nisam imala vremena da razmisljam o tome. Sto bi rekli - da mi je ova pamet bila, nista me ne bi zaustavilo. I slike pre i posle MN cuvanja isto bi mnogo toga rekle. Cuvajte svoje Sapice i jako budite oprezni kome ih dajete u ruke!